Brisel i Beograd: kada državne počasti postanu pitanje definicije
Sahrana Ratka Mladića u Beogradu otvorila je pitanje koje prevazilazi samu ceremoniju: može li događaj koji uključuje vojsku, počasni plotun, državnu zastavu, ministre i druge predstavnike vlasti biti predstavljen kao sahrana bez državnih počasti?
Iz Evropske komisije poručeno je da, prema njihovom stavu, sahrana nije održana uz državne počasti, iako su ranije naveli da su čuli da je takav ispraćaj bio predviđen. Kada su novinari zatražili objašnjenje zbog čega se ceremonija ne smatra državnom, odgovor je ostao prilično neodređen.
Glasnogovornica Evropske komisije Paula Pinho poručila je da je na Srbiji da odluči na koji način organizira sahranu, uz napomenu da je Brisel već jasno iznio svoj stav.
Problem nije u ceremoniji, već u njenom tumačenju
Upravo tu nastaje suštinski problem. Ako državne institucije i pripadnici vojske učestvuju u ispraćaju, ako su prisutni članovi Vlade i drugi ljudi bliski državnom vrhu, te ako se koriste vojni i državni simboli, onda je teško izbjeći pitanje gdje prestaje privatna sahrana, a počinje ceremonija s obilježjima državnog karaktera.
Evropska komisija očigledno pokušava napraviti razliku između formalno proglašenih državnih počasti i prisustva državnih struktura na sahrani. Međutim, takvo objašnjenje ostavlja mnogo prostora za dileme.
Jer javnost ne posmatra samo službenu definiciju ceremonije. Posmatra ono što se dogodilo.
A ono što je bilo vidljivo jeste značajno prisustvo državnih i vojnih struktura tokom ispraćaja čovjeka koji je pravosnažno osuđen za najteže ratne zločine počinjene u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.
Formalna definicija ne može promijeniti političku poruku
Možda sahrana formalno nije bila proglašena državnom ceremonijom. Ali politički simboli često imaju veću težinu od službenih formulacija.
Kada vojni aparat učestvuje u ispraćaju osuđenog ratnog zločinca, kada su prisutni članovi vlasti i kada ceremonija dobije elemente koje javnost povezuje s institucionalnim počastima, teško je očekivati da će nekoliko diplomatskih rečenica promijeniti njen stvarni politički dojam.
Brisel je, čini se, odlučio ostati pri formulaciji da državnih počasti nije bilo. Međutim, izbjegavanje jasnog odgovora na konkretna pitanja dodatno je pojačalo utisak da se Evropska komisija našla u nezgodnoj situaciji.
Umjesto preciznog objašnjenja kriterija po kojima se određuje šta jesu, a šta nisu državne počasti, odgovor je prebačen na Srbiju i njeno pravo da organizira sahranu.
To jeste formalno tačno, ali ne odgovara na ključno pitanje koje je postavila javnost.
Brisel je mogao biti jasniji
Ovaj slučaj pokazuje koliko diplomatski jezik ponekad može zvučati kao pokušaj izbjegavanja očiglednog.
Evropska unija godinama insistira na suočavanju s prošlošću, poštovanju presuda međunarodnih sudova i jasnom odnosu prema ratnim zločinima. Zbog toga je posebno važno kako reagira kada državne institucije, direktno ili indirektno, učestvuju u ceremonijama koje mogu izgledati kao odavanje počasti osuđenim ratnim zločincima.
Nije presudno samo kako će se događaj formalno nazvati. Presudna je poruka koju šalje.
A poruka koju javnost može iščitati iz ovakve ceremonije znatno je složenija od tvrdnje da državnih počasti jednostavno nije bilo.
Komentar
Evropska komisija ima pravo na vlastitu formalnu procjenu, ali javnost također ima pravo pitati šta se tačno smatra državnim počastima. Ako su prisutni vojska, državni simboli i predstavnici vlasti, onda diplomatsko insistiranje da se ne radi o državnom ispraćaju teško može ukloniti političku težinu onoga što je javnost vidjela.
Izvor: regionalni mediji