Aerodromi Republike Srpske ponovo su godinu završili u minusu, a finansijski pokazatelji za 2025. otvaraju ozbiljno pitanje koliko dugo ovo javno preduzeće može održavati poslovanje uz pomoć budžetskog novca.
Gubitak od gotovo milion maraka nije najveći problem. Mnogo više zabrinjava činjenica da su kratkoročne obaveze na kraju prošle godine bile veće od tekuće imovine za čak 10,51 milion KM. Drugim riječima, preduzeće nema dovoljno kratkoročne imovine da pokrije obaveze koje dospijevaju u kraćem roku.
Uprkos tome, uprava smatra da poslovanje može biti nastavljeno. Ključni oslonac u toj procjeni je finansijska podrška Vlade Republike Srpske.
Budžetska pomoć drži sistem iznad vode
Aerodromi Republike Srpske su tokom 2025. godine iz budžeta dobili 2,6 miliona KM subvencija. To je više od prvobitno planiranih dva miliona KM.
Međutim, ni dodatna pomoć nije bila dovoljna da godina bude završena pozitivno. Gubitak je iznosio 993.986 KM, nakon 847.992 KM minusa iz 2024. godine. Akumulirani gubitak tako je narastao na 8,38 miliona KM.
Ovi podaci sami po sebi ne znače da je preduzeće pred gašenjem, ali pokazuju obrazac koji je teško ignorisati. Aerodromi posluju uz značajnu podršku javnog novca, dok istovremeno stvaraju nove gubitke.
Posebno je zanimljivo pogledati strukturu troškova. Preduzeće je imalo 129 zaposlenih, a na plate, naknade i ostala primanja otišlo je 4,19 miliona KM. To je bila najveća pojedinačna rashodna stavka.
Istovremeno, problemi se ne završavaju na redovnim troškovima poslovanja.
Sudski sporovi dodatni rizik
Početkom 2026. godine protiv Aerodroma Republike Srpske pokrenuto je više novih sudskih postupaka čija ukupna vrijednost iznosi oko 2,43 miliona KM. Pored toga, na kraju 2025. bilo je aktivno još sedam sporova vrijednih oko 1,57 miliona KM.
Među tim postupcima nalaze se i sporovi sa Direkcijom za civilno zrakoplovstvo BiH. Za potencijalne obaveze koje bi mogle proisteći iz sudskih postupaka već je rezervisano 315.335 KM.
Važno je naglasiti da vrijednost sudskih sporova ne znači automatski i konačan trošak za preduzeće. Ishod postupaka tek treba da bude poznat, pa te iznose treba posmatrati kao potencijalni, a ne već ostvareni gubitak.
Revizori su ukazali i na još jedan, mnogo manji, ali ilustrativan problem. Predložen je otpis mlaznog goriva vrijednog 51.421 KM koje dugo nije korišteno, a prema navodima iz izvještaja nije ga bilo moguće izvući postojećim sistemom.
Ulaganja postoje, ali problem ostaje isti
Aerodromi Republike Srpske su tokom prošle godine ipak ulagali u infrastrukturu. Novi parking koštao je 174.177 KM, dok je nova oprema sistema ventilacije plaćena 219.782 KM.
Završena je i rekonstrukcija piste vrijedna nešto više od milion KM. Takva ulaganja mogu biti važna za buduće poslovanje i bezbjednost aerodromske infrastrukture, ali sama po sebi ne rješavaju osnovni finansijski problem.
Posebno mjesto u revizorskom izvještaju zauzima i zavisno preduzeće ARS tours. Firma je prestala poslovati u aprilu 2024. godine, a potom je završila u stečaju zbog insolventnosti i problema sa kadrovima.
Šira slika je zato prilično jasna. Aerodromi Republike Srpske imaju infrastrukturu u koju se ulaže, ali istovremeno gomilaju gubitke i zavise od podrške budžeta. Pitanje više nije samo koliko je novca potrebno za održavanje aerodroma, već koliko dugo takav model može biti održiv.
Komentar
Aerodrom nije obična firma kojoj se poslovni rezultat može posmatrati samo kroz dobit i gubitak. On može imati širi ekonomski i razvojni značaj, posebno za regiju u kojoj posluje. Ali upravo zato bi javnost trebalo da dobije jasniji odgovor šta je dugoročni plan.
Ako su subvencije privremena pomoć dok se ne popravi poslovanje, potrebno je vidjeti kada se očekuju rezultati. Ako su subvencije trajni način finansiranja, onda treba otvoreno reći da Aerodromi Republike Srpske predstavljaju javnu uslugu koja se kontinuirano finansira iz budžeta.
Najveći problem nije jedan milion maraka gubitka u jednoj godini. Problem je obrazac u kojem gubitak raste, akumulirani minus se povećava, kratkoročne obaveze značajno nadmašuju tekuću imovinu, a nastavak poslovanja zavisi od nove finansijske podrške.
Izvor: Capital